Bez daha

EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST

Licem uronjen u sneg, kao u meku vatu koja mu oduzima dah. Vrtoglavica, osecaj rotacionog kretanja. Samo nekoliko trenutaka ranije Lorenco se skijao s Johanom, svojom verenicom. Jedan od onih bezbrižnih trenutaka, nepovratno izgubljen, kao da je davna prošlost. Potom hitno prebacivanje helikopterom u bolnicu, farmakološka koma i operacija kicmene moždine koja traje devet sati. Od grudnog koša nadole potpuni gubitak osetljivosti i pokretljivosti. Od tog momenta Lorenco i njegovo telo živece dva odvojena života. Ali jedino što mu je važno, to su ruke, to je nada da ce moci da zagrli svoju gitaru, jer muzika je njegov život. 
Ova ispovest je njegov put od intenzivne nege, dugih meseci rehabilitacije na klinici u Švajcarskoj, do trenutka povratka u život koji više nije njegov. Težak povratak u svet u kome je iznenada sve postalo nedostižno, svi su postali viši, pretvorili se u pretece džinovske figure, ne uvek na njegovoj strani. Hrabro i iskreno, Amuri prica o svom povratku u život. O želji da vidi, da dotakne, da oseti. Da ponovo oseti car izlaska s prijateljima do kasno u noc, da vodi ljubav sa ženom koju voli i povrati slobodu koja mu je oduzeta. Svaka etapa je spori uspon ka vrhu, ka onome što cesto ne lici na pobedu, ali za šta se vredi boriti.