Ko je presudno uticao na prvo, bolj¿evi¿ko zastranjivanje od racionalne tr¿i¿ne solucije.

Scientific Essay from the year 2014 in the subject Economics - Case Scenarios, University of Novi Sad, course: Ecinomics, language: ¿¿¿¿¿¿, abstract: Ako ostavimo po strani doktrinu tr¿i¿nog fundamentalizma kao zastranjivanje, koje je sticajem okolnosti postalo dominantno, pema teorijskim i empirijskim saznanjima tr¿i¿ni sistem ni danas nema valjanu alternativu, kao ni u vreme kada su o njemu ocenu izrekle dve vi¿e nego poznate ekonomske li¿nosti. Tr¿i¿ni sistem, rekla je, Joan Robinson, koja je, inäe, daleko od toga da möe biti progläena apologetom kapitalizma i idolopoklonikom tr¿i¿nog sistema, "najbolji bunar iz kojega danas möemo zahvatiti vodu." Ili, kao ¿to je svojevremeno rekao najpoznatiji istori¿ar i analiti¿ar razvoja ekonomske misli Jospeh A. Schumpeter: "(Tr¿i¿ni) sistem je surov, nepravedan, nemiran, ali vr¿i posao a, döavola, to se od njega träi." Ako je to tako, onda je jasno da je nasilni poküaj "izgräivanja socijalizma" (naravno netr¿i¿nog) bio velika gre¿ka. Postavlja se pitanje: ¿ija? Marksova, zato ¿to je direktno uticao da se ta revolucionarna avantura dogodi? Ili je njegova gre¿ka indirektna i sastoji se "samo" u tome ¿to je snäno inspirisao kasnije revolucionare? Ili je odgovoran Lenjin kao i drugi revolucionarni socijalisti zato ¿to su, suprotno Marksovim gledi¿tima, na pogre¿nom mestu, na pogre¿an näin i u pogre¿no vreme izvr¿ili avanturisti¿ki revolucionarni prevrat, Oktobarsku revoluciju u Rusiji?