'Sistemska' lutanja u Srbiji traju previ?e dugo - ko?taju mnogo i jo? ?e vi?e.

Scientific Essay from the year 2014 in the subject Economics - Case Scenarios, University of Novi Sad, course: Economics, language: ??????, abstract: 'Sistemska' lutanja u Srbiji traju previ?e dugo - i ko?taju i ko?ta?e mnogo Skupno nas ko?taju, i tek ?e ko?tati, dve kobne zablude: prvo, zabluda o tome kakav tr?i?ni sistem treba i mo?emo da uspostavimo, a druga, na koji na?in se to najbezbolnije mo?e ostvariti u konkretnoj situaciji. Vi?edecenijska tumaranja pre sada?njih zabluda Sve od reda uzalud, jer su barem dve premise bile pogre?ne: 1) da se tr?i?ni privredni sistem mo?e ostvariti kao socijalisti?ki, nekapitalisti?ki. 2) druga zabludna zabluda odnosila se na na?in kako takav sistem mo?emo najbezbolnije i najefikasnije ostvariti u konkretnim uslovima. I tako je to tumaranje trajalo godinama, ?ak decenijama: nakon neuspeha jednog programa, brzo se pravio drugi, u nadi da ?e 'ovaj put biti prona?eno ono pravo'. A to pravo nikako da se na?e i nije se ni moglo na?i na gore pomenutim pogre?nim premisama. Samo formalna 'prekretnica' nakon 2000. godine Nakon 2000 godine zaista je do?lo do bitnih promena. Ali u ?emu su se one su?tinski sastojale? U ekonomskom pogledu, su?tina je bila u tome da je ve? vladaju?em (danas se ve? vidi:pogubnom) neoliberalizmu i u Srbiji dato je zeleno svetlo da se ispolji kao market fundamentalism, ta?nije re?eno kao tranzicioni market fundamentalizam. I u su sadr?ane dve, samo donekle izmenjene, te?ka zablude. Istina, eksplicitnije nego bilo kada ranije, tr?i?te odnosno tr?i?na privreda je nagla?eno tretirana kao efikasniji aran?man ekonomske aktivnosti od bilo koje netr?i?ne varijante; a samim tim je eksplicitno istaknuta neizbe?nost tranzicija iz netr?i?ne (ili quasi tr?i?ne) u tr?i?nu privredu. Cilj je, dakle, eksplicitno postavljen, odmah ?emo videti, dvostruko neprecizan i lakonski. Ako se ne precizira ?ta se podrazumeva pod tr?i?nom privredom, prethodna re?eno je lakonsko ciljno odre?enje, ne govori mnogo, ostavlja prostor za razli?ita proizvoljna poimanja. Najop?tije se mo?e re?i da pod tr?i?nom privredom podrazumevamo neki aran?man ostvarivanja ekonomske aktivnosti. Ka?emo neki, jer on nije jednozna?no odre?ene ve? ispoljava kao dosta ?iroka skala, koja se prote?e od visokog stepena liberalizma, laissez fairea, prirodnog (samo)toka (samoregulisanja) ekonomske aktivnosti, sve do, na drugom kraju skale, visokog stepena intervencionizma, regulisanja, korigovanja samotokova. Uspostavljanje optimalnog odnosa izme?u samotokova i intervencionizma, regulisanja/korigovanja pomenutih samotokova, samo po sebi je ozbiljan spoznajni i operativni problem.

Curriculum Vitae - kratka biografija Prof. dr Stanka Radmilovi?a, ex-premiera Srbije PERSONALNI PODACI: Ime i prezime: Stanko (Milana) Radmilovi? Adresa: Novi Sad - 21108 Sremska Kamenica, Slobodana Baji?a 49 E-mail: stan.radmil.@gmail.com Datum ro?enja: 21. jul 1936. OBRAZOVANJE: Ekonomski fakultet: u Osijeku - industrijski smer Postiploski studije: Ekonomski fakultet u Beogradu, monetarna ekonomija Doktorat: na ekonomskom fakultetu u Beogradu, iz oblasti finansiranja investicija PROFESIONALNA/RADNA AKTIVNOST 1960 - 1963 u LJevaonici ?eljeza, Slav Po?ega, na poslovima planiranja, 1963 - 1967 u DIP 'Lipa', Slav. Po?ega, finansijski direktor i pomo?nik generalnog direktora, 1967 - 1971 u Beo?inu, finansijski direktor BFC, 1971 - 1973 u Vojvo?anskoj banci, ?ef kraktoro?nog kreditaranja, 1973 - 1976 u Beo?inskoj fabrici, direktor Fabrike cementa u izgradnji i istovremeno zamenik generalnog direktora BFC, 1976 - 1986 u Vojvo?anskoj banci - Udru?enoj banci, pomo?nik generalnog direktora, ?lan poslovodnog odbora i i direktor Ekonomskog centra za planiranje, razvoj i nau?no-istra?iva?ki rad, 1986 - 1988 delegat u Skup?tini SFR, ?lan delegacije APU u ve?u republika i pokrajina, Od februara do decembra 1988, ?lan predsedni?tva SKJ, Decembar 1989 - januar 1991 predsednik Izvr?nog ve?a Februar - juli 1991. samostalni nau?ni savetnik u Vojvo?anskoj banci - udru?enoj banci Juli 1991 - decembar 1991 v.d. generalnog direktora Naftne industrije Srbije 1992 - 1994 samostalni nau?ni savetnik u Vojvo?anskoj banci - udru?enoj banci 1994 - 2001 inicijator osnivanja, najve?i akcionar i generalni direktor Financing Centra a.d. u Novom sadu 2001 - u penziji. UNIVERZITETSKA AKTIVNOST 1980. godine biran u zvanje docenta za predmet Ekonomska politika Jugoslavije na Pravnom fakultetu u Novom Sadu 1992. godine biran u zvanje vanrednog profesora ekonomije na Tehni?kom fakultetu "Mihajlo Pupin" u Zrenjanin, Univerziteta u Novom Sadu 1994. godine izabran u zvanje redovnog profesiora za predmet Ekonomija na Univeritetu u Novom Sadu Predavao na redovnim i postiplomskim studijama na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, Ekonomskom fakultetu u Subotici, Tehni?kom fakultetu u Zrenjaninu, Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, Rijeci, Titogradu VOLONTERSKA JANA AKTIVNOST U?estvovao u izradi Dugoro?nog programa ekonomske stabilizacije 1982. godine, prvenstveno Antinflacionog programa, Bio ?lan Komisije Saveznog izvr?nog ve?a za reformu privrednog sistema, 1988. godine, Bio ?lan Komisije za izradu ...